Doček Nove godine uz vatromete i slavlje

Od spektakularnih vatrometa u Sidneju, Dubaiju i Londonu do tradicionalnog spuštanja kristalne kugle na njujorškom Tajms skveru – Nova 2015. godina dočekana širom  sveta.

Doček nove godine na njujorškom Tajms skveruDoček nove godine na njujorškom Tajms skveru

 

Širom sveta Nova godina je dočekana uz vatromet, svečanosti, pesme, ples i lepe želje. Bar na ovaj dan, svet kako izgleda ima jedinstven  cilj – da uživa u svečanostima, mada je u Indoneziji bilo manje radosti, jer su mnogi oplakivali žrtve avionske nesreće kompanije „Er Azija“.

Više od million slavljenika okupilo se u sidnejskoj luci da  isprati čuveni vatromet, a slični spektakli mogli su da se vide i u ostalim svetskim metropolama.

U Pekingu, na olimpijskom stadijumu, poznatom kao “Ptičije gnezdo”, okupljeni su mogli da uživaju u sportskim nastupima i umetničkim izvođenjima. Cilj priredbe, koja je trajala četiri sata, bio je da podrži kandidaturu Kine za organizaciju Zimskih olimpijskih igara 2022. godine. U novogodišnjoj poruci, predsednik Ši Đinping založio se za mir u svetu.

Nadamo se da bi sve zemlje mogle da sarađuju da bi obezbedile da svi stanovnici budu slobodni, da ne budu mučeni, da ne budu gladni, i da im nije hladno, i da sve porodice ne budu izložene pretnji rata. Sva deca moraju da cvetaju pod suncem mira“.

Siromašni kineski sused Severna Koreja je u čast Nove godine priredila 15-minutni vatromet u glavnom gradu Pjongjangu, dok su u Tokiju, slavljenici dolazak 2015.obeležili puštanjem stotina balona. U Evropi, tokom novogodišnje molitvi u bazilici Svetog Petra, papa Franja je ponovio svoj tradicionalni stav da treba štiti siromašne:

“Bez ikakve sumnje, stepen nedavno otkrivene korupcije, zahteva ozbiljnu, iskrenu i svesnu promenu ponašanja, da bi se ponovo rodili duhovno i moralno, i rešenost da izgradimo pravičniji i saosećajniji grad, gde bi se siromašni, bolesni i zapostavljeni našli u centru naše brige i svakodnevnih delatnosti“.

Nemačka kancelarka Angela Merkel oštro je osudila porast broja rasističkih pokreta u Evropi, a uputila je i oštru poruku Rusiji:

“Ne postavlja se pitanje uopšte, želimo bezbednost u Evropi zajedno sa Rusijom, a ne bez nje. Ali takođe nema sumnje da mi u Evropi ne možemo i nećemo dozvoliti da takozvanim pravom jačeg bude prekršeno međunarodno pravo“.

Francuski predsednik Fransoa Oland založio se za jedinstvo i međusobno poštovanje etničkih i verskih grupa.

“Imajući u vidu porast zabrinutosti zbog terorizma, sektaštva i fundamentalizma, ne treba da se podelimo, napustimo veru, ili potpadnemo pod strah da bismo se zaštitili. To jedino možemo da uradimo ako branimo svoja zajednička pravila: sekularizam, red u republici, bezbednosti pojedinca, i dostojanstvo žena“. (Glas Amerike)