Zgrade u centru Beograda potomcima Garašanina

Agencija za restituciju vratila deo imovine naslednicima slavnog srpskog državnika iz 19. veka. Porodici vraćene tri nekretnine na Trgu Nikole Pašića

MEĐU poznatim porodicama kojima je u poslednje vreme Agencija za restituciju vratila nacionalizovanu ili konfiskovanu dedovinu, nalazi se i porodica Ilije Garašanina, srpskog premijera u dva navrata, ministra i tvorca moderne srpske policije, i pisca srpskog nacionalnog programa – „Načertanije“. Njegove čukununuke Sofija, Olivera i Julija dobile su nazad, rešenjem Agencije za restituciju, tri zgrade u Beogradu, na Trgu Nikole Pašića, blizu Skupštine grada Beograda.

Njima su u kontinuitetu, u poslednje dve godine, vraćena dva poslovna prostora u zgradi na Trgu Nikole Pašića 8, zgrada poslovnih usluga na broju 8/3, kao i poslovna zgrada na Trgu 8/2, uz pripadajući deo gradskog građevinskog zemljišta.

Osim ovoga, potražuju i zgrade na Studentskom trgu 9, u Knez Mihailovoj 41-45 i Knez Mihailovoj 27, sve tri uz gradsko građevinsko zemljište. O ovim zahtevima Agencija će tek odlučivati, a postupci su u toku.

Otac ovih naslednica je poznati srpski akademik Milutin Garašanin, arheolog, preminuo 2002. Imovina njegovih roditelja dr Vladimira (Ilijin unuk) i Natalije Garašanin nacionalizovana je i postala društvena svojina 26. decembra 1958. Vladimir je bio pravnik, rezervni oficir i učesnik Kumanovske bitke i Prvog svetskog rata.

Njegovi zahtevi za izuzimanje od nacionalizacije nisu uspeli, pa je porodici, između ostalog, oduzeta tadašnja trospratnica na Studentskom trgu, sa 32 sobe, magacinom i poslovnim prostorom, kao i više stanova različite veličine i poslovne prostorije u Knez Mihailovoj.

SPREČIO HAOS PO UBISTVU KNEZA MIHAILAILIJA Garašanin se prilikom pogibije kneza Mihaila, 1868. godine zatekao u Topčideru i odmah kočijom požurio u Beograd da obavesti ministre o nesreći. Zahvaljujući njegovoj prisebnosti, sprečen je državni udar i preduzete su mere za održanje reda i sprečavanje anarhije i haosa.

Garašaninove naslednice Sofija i Julija svojevremeno su za „Novosti“ ispričale da njihovog pradedu Milutina, Ilijinog sina, mnogi pominju kao tvorca Napredne stranke, zbog čega su dobijale razne pozive da se uključe u politiku. Takođe su bile nezadovoljne zato što SANU nije održala komemoraciju njihovom ocu kada je umro, niti je htela nekoliko godina da prihvati na dar njegovu biblioteku.

Ilija Garašanin jedan je od najvećih državnika i administratora ustavobraniteljskog vremena. Bio je sin Milutina Savića, imućnog trgovca. Knez Mihailo Obrenović ga je, 1837. godine, uzeo u državnu službu i postavio za carinika. Kada je uveo regularnu vojsku, knez Miloš ga je postavio za starešinu, u činu pukovnika. Godine 1842. postaje pomoćnik ministru unutrašnjih poslova Tomi Vučiću Perišiću, a kada je Vučić, samo godinu dana kasnije, morao na zahtev Rusije da ode iz zemlje, Garašanin seda u ministarsku fotelju i u njoj ostaje devet godina. Stvorio je policiju u Srbiji i birokratski način uprave.

U „Načertaniju“ iz 1844. se zalagao da Srbija radi na stvaranju velike jugoslovenske države, pod vođstvom Beograda. Bio je i šef diplomatije u dva navrata, a prvi put je otpušten na zahtev Rusije, jer je nastojao da veže Srbiju za zapadne sile, naročito Francusku. Kasnije je postao veliki zagovornik Rusije i razišao se sa ustavobraniteljima. (Novosti)