Američki Stejt department stavio je u svom najnovijem izveštaju o trgovini ljudima našu državu na listu zemalja čije vlade ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde za borbu protiv trgovine ljudima, ali čine značajne napore da to urade, prenosi Tanjug. Srbija je, navodi se u izveštaju, „izvor, tranzit i zemlja odredišta” za muškarce, žene i decu, koji su žrtve trgovine ljudima i prinudnog rada.

Srpske žene žrtve su trgovine ljudima, koje sprovode srpske kriminalne grupe u susednim zemljama i širom Evrope, naročito u Austriji i Nemačkoj. Muškarci su žrtve prinudnog rada, a deca, naročito romske etničke pripadnosti, žrtve prinudnog rada i prosjačenja, kao i sitnog kriminala.

Migranti i izbeglice iz Avganistana, Iraka i Sirije, kao i susednih zemalja, u opasnosti su da postanu žrtve trgovine ljudima u Srbiji, dodaje se u izveštaju.

Srbiji je, između ostalog, zamereno što već tri godine nije usvojen nacrt strategije za borbu protiv trgovine ljudima, što 15 godina vlada ne izdvaja dovoljno sredstava za programe za podršku žrtvama i prevenciju trgovine ljudima, saopštila je juče „Atina”, udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima.

Ukazano je i na problem mehanizma identifikacije, jer se iz godine u godinu identifikuje manje žrtava, navodi „Atina”. Prošle godine identifikovano je 36 žrtava trgovine ljudima, što je manje nego godinu dana ranije, kada je prepoznato 119. U 2013. godini identifikovano je 76 žrtava trgovine ljudima.

Međutim u vladinom Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima kažu da određene zamerke „ne stoje”. Sanja Kljajić, direktorka ovog centra saglasna je da je problem u tome što strategija još nije usvojena i da država ne izdvaja dovoljno novca za podršku programima zaštite. Ona dodaje i da dugo traje formiranje kancelarije Nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima.

Međutim, Kljajićeva za „Politiku” tvrdi da nije tačno da je sistem identifikacije žrtava trgovine ljudima loš, već naprotiv, da je – primer dobre prakse.

„To što je broj žrtava identifikovanih opao, ne ukazuje da je sistem loš”, smatra Kljajićeva.

Srbija ima, objašnjava ona, sistem preliminarne identifikacije u kojem učestvuju svi – policija, nevladine organizacije, udruženja građana, same žrtve, njihovi srodnici.

„Pritom identifikacija ne obavezuje žrtvu da učestvuje u sudskim postupcima, što kod drugih država nije slučaj. Navoditi da smo mi u tom smislu lošiji od BiH i Crne Gore, gde sistem identifikacije zavisi od pravosudnih organa je nerelevantno”, ocenjuje Kljajićeva.

Problem je u tome, objašnjava ona, što je policija najveće resurse morala da usmeri u pravcu saniranja migrantske krize. Mehanizam je takav da je policija glavna poluga, koja obavlja preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima.

„Među migrantima je bilo nemoguće identifikovati žrtve trgovine ljudima po međunarodnim standardima”, ocenjuje direktorka vladinog centra.

Migranti su stalno u pokretu, a cilj im je samo da dođu do zemlje destinacije. Oni zbog toga, objašnjava Kljajićeva, uglavnom prikrivaju sve probleme koje imaju. Međunarodni standardi propisuju, napominje ona, da kod žrtve trgovine ljudima morate da poštujete period njene refleksije – da je pustite tri meseca da se zdravstveno, psihički i fizički stabilizuje.

„Kako možete da ih identifikujete tokom boravka od po nekoliko sati kroz Srbiju? Oni to odbijaju”, tvrdi Sanja Kljajić.

Najnoviji izveštaj Stejt departmenta, napominje Jelena Hrnjak iz NVO „Atina”, poruka je svima koji se bave zaštitom žrtava trgovine ljudima da država nije ispunila ono što je trebalo, zbog čega smo i stavljeni na listu za praćenje.

„Sve što je postojalo u ovoj oblasti počelo je da se urušava i da stagnira. Iako su razni ministri najavljivali, država već petu godinu ne otvara sklonište za žrtve trgovine ljudima”, kaže Hrnjak.

Ona tvrdi da je sistem preglomazan i presložen, te da zato ne može da odgovori na potrebe osoba koje su identifikovane kao žrtve.

Iz NVO „Astra”, koja se takođe bavi problemom trgovine ljudima, kažu da nisu iznenađeni negativnim izveštajem Stejt departmenta jer su u njemu nabrojani isti problemi sa kojima se u ovoj oblasti godinama suočavamo na institucionalnom i državnom nivou.

„Ovo polje je prilično institucionalno nepokriveno”, kaže Katarina Ivanović, predstavnica „Astre”.

Ona smatra da je kaznena politika blaga, a da su izrečene kazne za krivična dela trgovine ljudima najčešće malo iznad minimuma. Takođe, dodaje da je ova oblast i dalje u nadležnosti granične policije koja je prošle godine bila zauzeta izbeglicama.

„Najavljene su reforme u MUP-u pri kojima će ovu nadležnost preuzeti kriminalistička policija. Nadamo se da će se tada poboljšati proces identifikacije žrtava, kao i istrage”, zaključuje Katarina Ivanović. (Politika)