Štampanje evra jača dinar

Istorijska „poplava“ gotovog novca u Evropskoj uniji od 60 milijardi mesečno biće dobra i za Srbiju. Prilika da se jeftine pare iskoriste za refinansiranje nepovoljnih zajmova iz prošlosti

POPLAVA evra koja nije zabeležena do sada, odnosno štampanje 60 milijardi evra mesečno u Evropskoj uniji povećaće ponudu ove valute, što se može pozitivno odraziti na kurs našeg dinara, otplatu dugova prema inostranstvu po istorijskim najnižim kamatama i povećaće izvoz prema zemljama sa kojima već imamo aranžmane kao što su Nemačka i Italija.

Ovo za „Novosti“ kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i ističe da će se pre svega stabilizovati kurs naše valute, jer će ponuda evra biti velika s jedne strane, a s druge strane na domaćem tržištu imamo visoku referentnu kamatnu stopu NBS koja ga štiti. Takođe, prodaja „Telekoma“ koja je najavljena i očekivanja da će polovina novca od te transakcije otići u investicije su dodatni vetar u leđa domaćoj moneti.

– Sada je istorijska šansa da se dugovi vrate po najnižoj mogućoj kamatnoj stopi – ističi Đukić. – Čak šta više treba sve obaveze pod hitno refinansirati po novim kamatama, jer ovakve prilike neće biti dva puta. Problem mogu da budu dugovi u dolarima koji je znatno ojačao, a zemlje dužnici nemaju zaleđinu u deviznim rezervama u ovoj valuti.

Kada je u pitanju izvoz, kako kaže Đukić, novonastala situacija je dobra, jer se može povećati na tržištima na kojima već prodajemo svoju robu, kao što su Nemačka i Italija.

– Evropska centralna banka se odlučila za ovu poslednju soluciju jer je pre toga iscrpela sve mere koje nisu donele boljitak, odnosno nisu zaustavile recesiju – kaže Đukić.

– Cilj je da se poveća proizvodnja, poveća potrošnja kompanija i građana. Ali to se ne može očekivati za zemlje južne evrozone koje su u teškoj krizi.

ECB pokrenula je juče dugo očekivani program kupovine obveznica članica evropske monetarne unije u cilju podsticanja inflacije u evrozoni. Za kupovinu korporativnih i državnih obveznica oslabljenih članica evrozone izdvajaće se mesečno 60 milijardi evra, od marta ove do kraja septembra sledeće godine, što ukupno iznosi više od bilion evra.

– Počećemo da kupujemo obveznice denominovane u evrima iz javnog sektora na sekundarnom tržištu. Takođe ćemo nastaviti sa kupovinom obveznica pokrivenih aktivama i obveznica pokrivenih kreditima ili hipotekama, sa kojom smo krenuli prošle godine – navode u ECB.

NAJTRAŽENIJE OBVEZNICE

– ONO o čemu se kod nas nije mnogo pričalo jeste da će portfolio ovih obveznica biti dosta raširen. Već su ustanovljena neka pravila – da se one obveznice koje imaju prinos manji od minus 0,2 odsto, a to su najtraženije nemačke obveznice sa prinosom od dve godine, neće kupovati, tako da bi se obezbedio ravnomerniji pristup – smatra Vladimir Krulj, ekonomista. (Novosti)