Мрчајевци – У највећој фарми Шумадије поново се, после осам година тишине, чула стара добра песма – рика нових становника. Товилиште у Мрчајевцима, које је некад било на светском гласу примило и 2010. обуставило сваку делатност, оживело је и пуниће се из дана у дан.
– Управо смо довезли прву партију од 50 грла колико стаје у један камион. То су јунице од око 300 килограма из околине Ваљева чије ће месо, кад достигну 500 или 600 килограма, да буде извезено у Италију – каже за „Политику” Радиша Јевтовић (74), директор компаније „Тера продукт” која је нови власник овог узгајалишта.
Реч је о мешовитом српско-азербејџанско-турском друштву, које је купило закључану фарму јер беше пала у стечај, и кренуло са улагањем средстава у обнову. Јевтовић не жели да објашњава с каквим се недаћама суочио у међувремену и зашто је прва партија говеда довезена тек јуче („То је наша, српска прича”), већ је окренут данима који долазе.
– Ми већ извозимо у Италију за познатог купца, знамо критеријуме тог тржишта, оптимисти смо и ту за нас нема загонетки. Међутим, већ следећа партија биће мушка грла за Турску а ту је обрада сасвим другачија. Турски захтеви чак су строжи него за земље Европске уније, клање и обрада морају се обавити по халал стандарду са којим до сада, српске кланице које раде за нас, нису имале искуства. Надамо се да ћемо и то пребродити. Зато сам захтевао да турска инспекција контролише рад у нашој кланици коју одаберемо, а ангажовали смо и раднике из Турске за тај посао како бисмо лакше испунили све задатке.
Решавајући успутне проблеме, Јевтовић није седео скрштених руку. Откупио је и на фарму сместио силажу за две године унапред, ослањајући се на знање ратара овог дела Србије, који се годинама као зналци баве припремом хране за стоку. Фарма је, иначе, осамдесетих под називом „Сточар” била матична кућа за чак 10.000 товљеника у једном турнусу, рачунајући и кооперанте из околних села. Само товилиште у Мрчајевцима може одједном да прими 2.300 грла.
– Ми ћемо ићи до 1.500 грла у једном турнусу, који траје шест месеци – планира Јевтовић.
Он је са дужности директора „Генекс аграра” осамдесетих постављен за заменика директора „Генексовог” предузећа „Центропродукт” у Милану, након чега је четири године био и први човек дирекције „Генекс аграра”. После санкција, бомбардовања и проблема у пословању „Генекса” делатност је продужио у Милану, где и данас живи са породицом. „Центропродукт” је, иначе, био једна од највећих „Генексових” многобројних фирми у иностранству, са 142 запослена и централом у Милану, и представништвима у Трсту, Риму и Барију. Више од 60 одсто југословенског спољнотрговинског пословања са Италијом ишло је преко „Центропродукта”. Ова „Генексова” фирма је 1990. била чак на 14. месту по обиму спољнотрговинског промета на Апенинима, а у то доба југословенски извоз у Италију обухватао је 17 шлепера јунећег меса сваке седмице.
Захваљујући том искуству и традицији, посао извоза меса са наших простора у Италију био је, али само на кратко, прекидан за време бомбардовања, болести слинавке и шапа, и током санкција. Уз ентузијазам неколицине сарадника, Јевтовић је одржао тај посао, који се и даље одвија непрекинуто, али реч је о драстично мањим количинама. Међутим, Србија и даље у овом послу има своју робну марку – наше месо познато је по изузетном квалитету, 90 одсто пласмана завршава у Тоскани а у тој регији су најпознатији светски месари. У том делу Италије српско месо, као изванредно, продаје се у бутицима а користи за израду познатих одрезака „фиорентина”.
– Извоз у Турску, занимљиво је, веома добро се допуњује са послом према Италији, јер та два тржишта захтевају различите обраде и квалитете. Италијани товаре само задње четврти черека, а Турци и задње, па могу да прихвате оно што преостане после отпреме у Италију.
„Тера продукт 61” из Леушића купила је фарму почетком јуна 2015. за 28 милиона динара суочивши се са безброј проблема који и нису необични за српске прилике. Почев од тога да се у суду, али после куповине за коју гарантује држава, испоставило да усред фарме од 6,23 хектара наводно постоји нека мала пољопривредна апотека чији је власник други човек, па до чињенице да су грађевине очерупане, од прозора до олука. (POLITIKA)