Od našeg specijalnog izveštača

Delegati deset pomesnih crkava koji učestvuju na zasedanju Svetog i velikog sabora na Kritu potpisivali su usvojene dokumente o značaju posta i misiji pravoslavne crkve u savremenom svetu.

Ovo je saopšteno na redovnoj konferenciji za medije, a novinare je interesovalo i da li je tokom prepodnevnog zasedanja bilo reči i o „bregzitu”.

Portparol delegacije Vaseljenske patrijaršije otac Jovan Hrisavgis odgovorio je da se, „prema njegovim saznanjima”, nije razgovaralo o ishodu britanskog referenduma o izlasku iz EU. Na Saboru se, u četvrtak po podne, diskutovalo i o temi koju je inicirala SPC. Reč je o odnosu srpske i Rumunske pravoslavne crkve.

– Poglavari dve crkve su se sreli, sa njima je bilo i nekoliko arhijereja, članova delegacija, i svako je izneo svoje stavove. SPC je iznela svoje viđenje tog problema ukazujući da se vrši nekanonski upad u teritoriju naše jurisdikcije. Rumunska delegacija je iznela svoj stav i više ukazivala na nacionalnu dimenziju tog problema nego na crkvenu, a to je da Vlasi koje oni smatraju Rumunima treba da imaju bogosluženje na rumunskom jeziku. Sa naše strane to nije opravdan crkveni razlog, s obzirom na to da u Timočkoj eparhiji postoji više sveštenika vlaškog porekla koji govore vlaški jezik i tako komuniciraju sa vernicima Vlasima pravoslavne veroispovesti. Ali, čak i da nije tako, nemaju pravo da upadaju u našu kanonsku teritoriju – kaže mitropolit Porfirije, portparol delegacije SPC na Svetom i velikom saboru na Kritu.

On dodaje da je vaseljenski patrijarh Vartolomej ponudio – ukoliko se ne nađe rešenje za bilateralne odnose dveju crkva one mogu tražiti posredovanje Vaseljenske patrijaršije.

Problem u istočnoj Srbiji godinama opterećuje odnose sestrinskih crkava, a više puta se pominjalo, od strane SPC, da bi moglo doći i do prekida odnosa sa Rumunskom patrijaršijom. (Politika)