Ако је судити по подацима Народне банке Србије о блокираним рачунима правних лица и предузетника на дан 31. децембра 2017. године, неликвидност је још велика бољка српске привреде. Тог дана у блокади су били рачуни 36.441 предузећа и 16.722 предузетника, а њихов укупан дуг „тежио” је 308,18 милијарди динара. Блокираних је око три хиљаде било више него истог дана претходне године.
Према извештајима Агенције за привредне регистре (АПР) за 2015. и 2016, српска привреда је почела да се опоравља. Профит остварен у 2016. био је већи чак 3,4 пута у поређењу с добитком исказаним у 2015. години, али се ликвидност привреде још не поправља.
Број дужника чији су рачуни блокирани се не смањује, што значи да је привреда још презадужена, а економисти тврде да су томе допринеле и банке високим каматама на одобрене кредите.
Упућени указују да је тренд опоравка српске привреде настављен и у 2017. Показатељи задужености, ликвидности, солвентности и профитабилности крећу се у позитивном смеру, али сва наведена побољшања још нису довољна да поправе годинама урушаван финансијски положај привреде.
По слову Закона о роковима плаћања, од априла 2013. испоручену робу и услуге држава, општине и јавна предузећа обавезни су да плаћају у року до 45, а приватне фирме до 60 дана. Држава од тада своје обавезе измирују у прописаном року и није „генератор неликвидности”.
Да су компаније још лоше платише потврдило је и истраживање „ЕОС матрикса”. Ипак, стање са наплатом је далеко од доброг, али је боље него 2009.
Према речима Ивана Николића, директора истраживања у Економском институту, анкета спроведена у зиму 2016. показала је да 67 одсто наших компанија плаћа своје рачуне у року. Редовне платише међу фирмама у Србији своје обавезе измирују у просеку до 46 дана од приспећа рачуна за наплату. И поред тога, по томе су само испред грчких фирми. За само 12 одсто рачуна на наплату се чека мање од 30 дана, а најредовније се плаћају услуге.
Сваки трећи рачун у Србији се не плаћа на време. После истека рока за плаћање компаније на свој новац чекају у просеку још 50 дана, док је у европским земљама то чекање сведено на 21 дан.
Занимљиво је да су грађани и предузетници редовније платише од предузећа. Иако имају краће рокове, 79 одсто њих измирује своје обавезе на време, што је европски просек. Што су рокови плаћања рачуна краћи, грађани и предузетници их редовније плаћају, и по томе су међу најбољима у Европи.
Законом о привредним друштвима прописано је да „предузетник престаје са радом по сили закона ако му је пословни рачун у блокади дуже од две године”. У том случају НБС или Пореска управа подносе Агенције за привредне регистре захтев за брисање предузетника из регистра. Тако је у 2016. из регистра избрисано 2.458 привредних друштава и 21.732 предузетника, а у 2017. 2.936 привредних друштава и 21.732 предузетника.
Брокер Ненад Гујаничић ипак сматра да је држава код нас превише болећива према нередовним платишама, а цех плаћају редовне платише, које чине здрави део привреде, што се коси са истовременим залагањем за тржишну привреду.
– У развијеним тржишним привредама дужници се једно време штите од поверилаца, како би им се пружила прилика да се опораве од тешкоћа које су их задесиле – каже Гујаничић. – Али, то не траје предуго. Тамо стечајеви не трају годинама, па и деценијама, као што је то случај код нас.
Народна скупштина Републике Србије усвојила је, на седници одржаној 14. децембра прошле године, Закон о изменама и допунама Закона о стечају, који је ступио на снагу, а који предвиђа бољу наплату поверилаца, смањење трошкова и скраћење времена стечајног поступка. (POLITIKA)