Кључни снабдевач савезничких снага нафтом у Другом светском рату, земља са највећим доказаним резервама петролеума (већим од саудијских) и један од оснивача ОПЕК-а, Венецуела је данас држава: без довољно хране и лекова, пред могућим банкротом, војним ударом и санкцијама Вашингтона неизвесних последица по даље односе две Америке и ситуацију на глобалном петротржишту.
Како је латиноамеричка држава са доказаном резервом од 300,88 милијарди барела нафте, иначе трећи петроснабдевач САД, доспела у ситуацију да располаже са само три милијарде долара девизних резерви у готовини, док инфлација галопира (700 одсто до краја 2017. процењује ММФ), а на улицама ескалира крваво политичко насиље?
Наиме, само овог пролећа у жестоким сукобима симпатизера и противника режима Николаса Мадура и пратећим окршајима цивила и домаћих снага безбедности најмање 120 људи погинуло је, да би колико ових дана амерички председник Доналд Трамп спомињао „могућу војну интервенцију” у Венецуели којој се сложно противе Латинска Америка, опозиција у тој земљи, велике америчке петрокомпаније и део чланова Сената САД. (Politika)