Огромна кинеско-америчка трговина на хоризонту? Фајненшел тајмс тврди: ‘Пекинг би могао да пристане на Трампов предлог!’
Доналд Трамп, Си Ђинпинг и кинеска делегација (архивска фотографија)
/Профимедиа
Иако је то обећао у предизборној кампањи, Доналд Трамп није одмах на почетку свог председничког мандата увео царине за Мексико и Кину. На конференцији за новинаре дан након ступања на дужност, он је најавио да размишља о увођењу царина од 10 одсто на робу из Кине од 1. фебруара јер, како је тврдио, Кинези шаљу фентанил у САД преко Мексика и Канаде. Зато је Мексику и Канади запретио царинама од 25 одсто од 1. фебруара – ако то не зауставе.
Кина је на Трампове претње одговорила да је одувек веровала да трговински и царински ратови немају победника. Трамп је током предизборне кампање запретио да ће увести царине на кинеску робу до 60 одсто, па многи аналитичари сматрају ово понављање значајном.
Упркос очекивањима, Трамп није увео никакве царине. Уместо тога, он је у понедељак наредио савезним агенцијама да истраже узрок америчког трговинског дефицита и „препоруче одговарајуће мере, као што су додатне тарифе или друге политике, за исправљање таквих дефицита“. Важно је увек бити хладне главе и држати се потписаних декрета, а не речи, прокоментарисала је председница Мексика Клаудија Шејнбаум .
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ Изгледа да ће Трамп заиста кренути у акцију, објава је изненадила Кинезе у Давосу, тренутак није могао бити деликатнији: ‘Куда нас ово води?’
ТикТок
Није јасно шта је подстакло брзу промену, наводи ЦНН. Током кампање, Трамп је обећао огромне царине, до 20 одсто на увоз из свих земаља, уз додатних 25 одсто на робу из Мексика и Канаде, плус 60 одсто на робу из Кине. Такође је најавио да ће користити царине као преговарачко средство са Данском за предају контроле над Гренландом САД.
Трампов почетни потез према Кини, мекши од очекиваног, уследио је после низа позитивних сигнала последњих дана, наводи ФТ. Кинески лидер Си Ђинпинг и Трамп разговарали су телефоном током викенда пре инаугурације, први пут после четири године. Трамп је рекао да је разговор био „веома добар“ и да је покрио „трговину, фентанил, ТикТок и многе друге теме“. Кина је послала највише рангираног званичника икада да присуствује америчкој инаугурацији, потпредседника Хан Џенга , који се састао са америчким бизнисменима, укључујући Трамповог сарадника Елона Маска .
Једна од варијанти која се појавила је да би Муск купио ТикТок. Финанциал Тимес цитира неименовани кинески извор који каже да би Пекинг сада могао пристати да власник ТикТок-а БитеДанце прода платформу као дио ширег договора о тарифама. Трамп је отворио врата потенцијалном договору потписивањем извршне наредбе којом се одлаже гашење ТикТока у САД на 75 дана. Пекинг би такође могао да понуди Трампу помоћ у другим питањима, као што је решавање украјинског рата, каже Ванг Чонг са Универзитета Џеђанг.
Ројтерс је објавио мишљење неколико економиста и стратега да је Трампова претња царинама заправо само оруђе за преговоре са главним трговинским партнерима. Други економисти упозоравају да је прерано тврдити да се трговински рат може избећи, односно, како преноси ФТ: Трамп је звучао отвореније, али његова администрација је пуна јастребова. Додатне америчке царине Кинезима извор су велике неизвесности за глобална тржишта, па су америчке берзе одмах скочиле када је постало јасно да Трамп неће одмах увести царине. Индекс Дау Џонса је скочио за 500 поена.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ Трамп запретио Пекингу, стигла реакција Кине
Страх од Волстрита
Волстрит се генерално противи царинама јер стручњаци упозоравају да би се трошкови увођења царина превалили на америчке увознике и потрошаче, што би имало инфлаторни ефекат. И у Кини расту наде да ће постићи споразум са Трампом како би избегли трговински рат, наводи ФТ.
Најмоћније оружје Кине је депресијација јуана – што би вратило трошкове увођења царина назад на САД, према америчком институту Брукинг. То се догодило 2018. године, када је Трамп увео царине на скоро половину увоза из Кине по стопи од 25 одсто, чиме је просечна тарифна стопа износила 12,5 одсто. Скоро толико је пао јуан према долару, а та година је завршена наглим падом индекса С&П 500, односно акција 500 највећих америчких компанија.







