Група радника из Србије који су изводили грађевинске радове у ексклузивном летовалишту Златни залив у граду Анапи, северно од Сочија у Русији, мистериозно је нестала 2013. године, а верује се да су убијени и забетонирани у темељ хотела „Јахт клуб“.
Како преноси руски портал МЗК1, српски радници који су градили аква-парк, јахтинг клуб и хотел били су присиљени да бесплатно изграде и зграду регионалног суда у том граду, а кад су то одбили, били су узнемиравани и на крају су нестали, а њихова тела никад нису пронађена.
Руски медији тврде да је истрагом утврђено да су српски радници убијени и забетонирани у темељ јахтинг клуба, али је, пошто би за прибављање тих доказа било потребно срушити вишеспратни луксузни хотел, цео случај обустављен. Проверавају се и индиције да су радници живи забетонирани!
Одговорност за смрт српских грађевинаца руски медији приписују тајкуну Сергеју Зиринову, члану руске мафије и бившем посланику скупштине Краснодарске области, за кога су нестали Срби градили луксузни комплекс Златни залив.
Руски медији наводе да су српски радници припадали фирми „Путеви“.
Директор „Путева Србије“ Зоран Дробњак каже да та фирма нема апсолутно никакве везе са извођењем радова у граду Анапи и нестанком српских радника.
– Ништа о томе не знам, нити то има икакве везе с „Путевима Србије“ – рекао је кратко Дробњак.
С друге стране, Горан Родић из Грађевинске коморе Србије каже да за њега „случај Златни залив“ из 2013. није тајна, али да он није једини јер се убиства и експлоатација српских грађевинских радника у Русији годинама дешавају.
– Верујем да се у овом случају ради о двојици бивших радника предузећа „Ратко Митровић“ и „Комграп“ који су после распада тих компанија у Русији остали и радили на црно. Тај случај је заташкан због спреге руске мафије с врхом руске власти, а породицама је дато неко лажно објашњење. Наши људи су после распада домаћих грађевинских предузећа регистровали своје фирме у Аустрији, на Кипру и у Енглеској и преко њих водили раднике из Србије да раде на црно у Русији. Обећавали су људима куле и градове, а тамо су их продавали као робље руским мафијашима који су им узимали пасоше, бранили им да се јаве породици, хранили их као стоку и забрањивали да изађу из смештаја у ком су боравили. Нису наши људи ишли само у луксузно летовалиште код Сочија већ су завршавали и у Чеченији и у свим другим републикама бившег Совјетског Савеза – објашњава Родић.
Он додаје да у Русији ради око 30.000 српских грађевинских радника, од чега 20.000 у Москви.
– Те фирме чији су власници Срби реализују годишње послове вредне преко милијарду евра. Проблем је што српске раднике на црно ангажују разни мешетари, па српска амбасада и конзулат немају никакве информације о њима. Постоје овде бројне пријаве експлоатисаних радника против одређених особа, али док год неко од њих не буде одговарао за то што ради, ови проблеми неће престати – истиче Родић.
Предузећа „Ратко Митровић“ и „Комграп“ су у стечају, па нисмо могли да сазнамо који њихови бивши радници су нестали током изградње Златног залива.(PRAVDA)