Posle četiri krvave godine, rat protiv Ukrajine bi mogao da se pretvori u Putinovu propast: Analiza profesora međunarodnih odnosa

Kada je predsednik Vladimir Putin izvršio invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, nije očekivao borbu koja će trajati duže od epske borbe Crvene armije protiv Vermahta. Ali njegov rat se otegao Štaviše, ne donosi uspehe i ugrožava njegov ostanak na vlasti.

Uprkos Putinovom hvalisanju o napredovanju ruskih trupa na svim frontovima, čak i proratni vojni blogeri kritikuju loše upravljanje vojskom. Neki kažu da zamah ide u korist Ukrajine, a bar jedan upozorava da bi Rusija mogla da izgubi.

Sa zastojem na frontu, procenjenih 1,3 miliona ruskih vojnika mrtvih ili ranjenih i običnim Rusima pod sve većim ekonomskim pritiskom, rat za koji je Putin verovao da će doneti njegovo najveće dostignuće mogao bi se pokazati kao razlog za njegov pad, piše u analizi za Gardijan Radžan Menon, profesor emeritus međunarodnih odnosa u Pauel školi, na Gradskom univerzitetu Njujorka.

Za Ruse, rat je nekada bio nešto što se dogodilo negde tamo. Sada se dešava unutar same Rusije. Ukrajinski dronovi i rakete rutinski pogađaju ciljeve duboko u zemlji – često više od 1.600 kilometara od granice. To uključuje Moskvu, Jekaterinburg, Čeljabinsk, Perm, Rostov na Donu, Jaroslavlj, Murmansk i luke za utovar nafte na Baltičkom moru u Primorsku i Ust-Lugi.

U rafinerijama u Tuapseu, na severnoj obali Crnog mora, i Jaroslavlju više puta su izbijali požari. Ukrajinski dronovi su takođe izazvali brojna zatvaranja aerodroma i kašnjenja letova širom Rusije.

Ukrajinski neumorni napadi dronovima primorali su Putina da smanji subotnju vojnu paradu. U telefonskom razgovoru sa Donaldom Trampom 29. aprila Putin je pokrenuo ideju o trodnevnom prekidu vatre od 9. maja kako bi se izbeglo poniženje ukrajinskim napadom na Crveni trg.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kasnije je prihvatio predlog na Trampov nagovor, posebno zato što je bila uključena razmena zarobljenika, ali nije dozvolio Putinu da potpuno izbegne sramotu – njegov zvanični dekret o prekidu vatre izuzeo je Crveni trg od napada, ali ne i celu Rusiju.

Rat je takođe pogodio rusku ekonomiju. Ogromna potreba vojske i vojne industrije za radnom snagom stvorila je akutni nedostatak radne snage. To je dovelo do niske stope nezaposlenosti (2,2 odsto u martu), ali je takođe usporilo ekonomski rast, pritisnulo mala preduzeća koja su već pogođena povećanjem poreza i povećalo inflaciju jer se kompanije takmiče za radnike.

Ruska privredna komora izveštava da skoro dve trećine malih preduzeća nije ostvarilo profit u prvom kvartalu ove godine. Ekonomski rast je pao sa 4,9 odsto u 2024. na jedan odsto u 2025. godini i verovatno će ostati na tom nivou ove godine. Ali 2026. godina je već loše počela – BDP se smanjio za 0,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine tokom prvog kvartala.

Ako stvari u pozadini ne izgledaju dobro, isto važi i za front. Napredak ruske vojske ove godine je bio minimalan, delom zato što je ukrajinsko ratovanje dronovima transformisalo bojno polje. Oko dve godine ruski komandanti su se mučili da opreme oklopne i mehanizovane jedinice sposobne da probiju liniju fronta od 900 milja i zauzmu teritoriju jer sveprisutni ukrajinski dronovi brzo uočavaju koncentracije ljudi i materijala.

Rusija je prešla na slanje malih grupa vojnika da se infiltriraju u ukrajinske linije i uspostave uporišta za prateće snage, ali pošto dronovi tako efikasno napadaju infiltriranu pešadiju, ova adaptacija neće dovesti do većeg napretka.

Prošle godine, Rusija je dobila samo 0,8 odsto ukrajinske teritorije po cenu više od 400.000 žrtava, uključujući 200.000 mrtvih. Njen zamah je ove godine znatno usporen, a u aprilu je izgubila više teritorije nego što je osvojila – prvi put od poraza u Kursku u jesen 2023. – iako sveprisutnost dronova može da iskomplikuje precizne procene teritorijalne kontrole.

Iako Rusija može da pokrene veliki letnji napad u Donjecku, Časiv Jar i Pokrovsk još uvek nisu u potpunosti osvojeni uprkos ofanzivama koje su tamo počele u proleće i leto 2024. godine.

Ukrajina je svakako pretrpela značajne žrtve (najmanje 300.000 vojnika a prema nekim procenama, više od 500.000 – plus 59.000 civila), velika razaranja i teritorijalne gubitke od oko osam odsto od 2022. – i oko dvadeset odsto od 2014. godine.

Ali ove brojke nisu iznenađujuće (kao ni teškoće Ukrajine sa regrutovanjem i zadržavanjem poseda), s obzirom na rusku prednost u vatrenoj moći; ono što je izvanredno jeste obim ruskih gubitaka.

Ti gubici odražavaju povećanje proizvodnje dronova u Ukrajini i razvoj modela koje je teže ometati ili oboriti. Nakon ranijih verzija usledili su dronovi sa pogledom iz prvog lica (FPV) (daljinski upravljani putem video-prenosa u realnom vremenu), zatim modeli sa optičkim vlaknima otporni na ometanje, a nedavno i modeli uz pomoć veštačke inteligencije.

Ukrajina je takođe počela da koristi autonomne sisteme iz vazduha i sa zemlje za snabdevanje fronta, evakuaciju ranjenika, pa čak i za napade. Ti uspesi su smanjili njene žrtve dok su povećali broj žrtava u Rusiji, koji je sada jednak broju mesečnih regruta – otprilike 35.000 – pri čemu dronovi čine 70-80 odsto žrtava.

Znaci zabrinutosti unutar Kremlja su nesumnjivi. Putinov bezbednosni kordon je pooštren, a njegova putovanja unutar zemlje ograničena. Bočarov ručej, njegova crnomorska rezidencija u Sočiju, srušena je i obnovljena uz dodatno obezbeđenje. Za razliku od Zelenskog, on nije posetio vojnike na frontu od marta prošle godine.

Vlada je takođe pooštrila kontrolu društvenih mreža, blokirajući Fejsbuk, Instagram, Votsap i Jutjub. U februaru je počela da ograničava pristup Telegramu, koji skoro pedeset odsto Rusa koristi za vesti i poruke, a u aprilu je krenula ka potpunoj zabrani. Prošlog meseca, šef Komunističke partije Genadij Zjuganov, čvrsti Putinov pristalica, upozorio je svoje kolege parlamentarce na primer iz 1917. godine kada su pritisci rata na društvo izazvali dve revolucije.

Iako Putinova sudbina nije nužno zapečaćena, njegov rat uopšte ne teče glatko, a znaci nemira u vrhu su previše brojni da bi se zanemarili. Parada povodom Dana pobede trebalo je da proslavi rusku vojnu slavu; umesto toga, mogla bi se ispostaviti kao rekvijem za Putinove vojne ambicije.